Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smanjila je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda Bosne i Hercegovine sa ranijih 2,5 na 2,2 odsto. Podsjetimo, EBRD je već ranije, u maju, smanjio očekivanja sa 2,8 na 2,5 odsto.
U saopštenju se navodi da je prognoza rasta za narednu godinu zadržana na 2,7 odsto. Privredni rast u prvom tromjesečju usporio je na 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, podstaknut rastom plata i doznaka.
Rast je bio ograničen smanjenom spoljnom potražnjom i političkom nestabilnošću u zemlji. Deficit tekućeg računa nastavio je da raste, nakon gotovo udvostručenja u prethodnoj godini, dok je inflacija u julu dostigla 4,8 odsto, potaknuta povećanjem realnih plata i ekspanzivnom fiskalnom politikom.
EBRD upozorava da značajne rizike nose smanjenje industrijske proizvodnje, rastuća trgovinska nesigurnost, usporavanje evropske ekonomije, volatilnost na tržištima sirovina i nastavak političkih tenzija.
Rast privrede ostaje skroman
Očekuje se da će rast privrede na zapadnom Balkanu u naredne dvije godine ostati skroman. Prognozira se prosječan rast od 2,7 odsto u 2025. godini, te 3,2 odsto u 2026, jer globalna neizvjesnost i slaba potražnja u EU nastavljaju pritiskati izvoz, trgovinu, ulaganja i doznake. Posebno su pogođene zemlje zavisne od turizma poput Albanije i Crne Gore, dok se izvozne privrede poput Srbije, Bosne i Hercegovine i Sjeverne Makedonije suočavaju sa sporijim rastom trgovine.
Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, potvrdio je za „Nezavisne novine“ da je ključni razlog korekcije prognoza usporavanje ekonomija Evropske unije. – Za nas, kao i za Srbiju i Sjevernu Makedoniju, posljedice stagnacije i sporijeg rasta EU ekonomija prenose se na privredni rast kroz kanal izvoza. Eventualni pad industrijske proizvodnje u EU bi, zbog integrisanosti našeg izvoza u njihove lance, doveo do pada izvoza i proizvodnje kod nas – naglasio je Mlinarević.
On je dodao da negativne ekonomske prognoze utiču i na očekivanja investitora, što uzrokuje pad ulaganja, a posebno stranih direktnih investicija. Osim toga, nepovoljne tendencije na tržištu rada EU mogle bi značiti i manji priliv doznaka iz dijaspore, koje imaju značajan udio u domaćoj potrošnji.
– Na osnovu svih trendova postaje jasno da, bez ozbiljnih strukturnih promjena, kretanja i prognoze rasta u BiH ostaju dominantno određene ekonomskim tokovima unutar Evropske unije – zaključio je Mlinarević.