Evropska komisija uplatila je Srbiji 51,7 miliona eura iz Plana rasta za zapadni Balkan, dok Bosna i Hercegovina još nije dobila ni pristup ovom programu. Glavni razlog, prema mišljenju stručnjaka, leži u nepostojanju konkretnih projekata i neusaglašenosti domaćih političara.
Isplata sredstava Srbiji predstavlja dio pretfinansiranja iz Plana rasta EU, a dodatnih 59 miliona eura biće obezbijeđeno kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) za unapređenje infrastrukture širom zemlje. Kako je navedeno iz Delegacije EU u Srbiji, ovo predstavlja sedam posto ukupne finansijske pomoći koju Srbija treba da dobije kroz ovaj instrument.
Zemlje s projektima dobijaju novac
Novinar Dejan Šajinović ističe da je Evropska unija u potpunosti promijenila način na koji dodjeljuje sredstva zemljama regiona. Sada je uslov da se prije isplate izrade detaljni projektni planovi. Zemlja prvo mora ponuditi konkretan projekat, potom dobija dio novca za početak implementacije, a ostatak tek nakon uspješne realizacije početnih faza.
“Naši političari izgleda nisu shvatili da bez pripremljenih projekata nema ni novca. Zato je BiH jedina zemlja u regionu koja još nije ni pristupila Planu rasta. Ako se ovakvo ponašanje nastavi, moglo bi nas skupo koštati, i finansijski i reputacijski”, kaže Šajinović, naglašavajući da bi BiH mogla mnogo naučiti iz pristupa Srbije.
Dogovor izostao, pomoć zaustavljena
Adi Ćerimagić iz Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) navodi da odgovornost za izostanak dogovora o Reformskoj agendi leži na institucijama BiH. Radna grupa, koja okuplja predstavnike entiteta, kantona, Brčko distrikta i Vijeća ministara, nije postigla dogovor koji je uslov za pokretanje reformi i pristup sredstvima.
Ipak, Ćerimagić ističe da dio odgovornosti snosi i sama Evropska komisija. U drugim zemljama regiona EU je pokazivala veću fleksibilnost i postizala dogovore s nacionalnim vladama. U slučaju BiH, insistiralo se na strogom modelu “sve ili ništa”, što je dovelo do zastoja.
„Za razliku od drugih zemalja zapadnog Balkana, BiH je ostala s golubom na grani, umjesto s vrapcem u ruci. Ipak, još postoji prostor da se situacija popravi u interesu obje strane“, poručuje Ćerimagić.
Srbija ispunjava uslove, slijede nove isplate
Delegacija EU u Srbiji navela je da je uplata pretfinansiranja uslijedila nakon što je Narodna skupština ratifikovala sporazume u okviru Instrumenta za reforme i rast. Buduće isplate će zavisiti od sprovođenja dogovorenih reformi u oblastima vladavine prava, ekonomije, poslovnog okruženja i digitalne tranzicije.
Evropska komisija već je isplatila sredstva i drugim zemljama regiona: Sjevernoj Makedoniji 24,4 miliona eura u martu 2025, Albaniji 30 miliona eura i Crnoj Gori 12,5 miliona eura. Ove zemlje su takođe dobile dodatna sredstva kroz WBIF: Sjeverna Makedonija 28,1 milion, Albanija 34,5 miliona, a Crna Gora 14,4 miliona eura.
Plan rasta – šansa za sve, ali pod uslovima
Plan rasta za zapadni Balkan osmišljen je kako bi pomogao ekonomijama regiona da se približe standardima EU. On omogućava postepen pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije, a građanima zapadnog Balkana pruža priliku da osjete koristi evropskih integracija i prije formalnog članstva.
Međutim, sredstva iz Plana nisu bezuslovna. Isplate zavise od konkretnih reformi, efikasnosti institucija i spremnosti da se ispune obaveze dogovorene s Evropskom komisijom.
Bosna i Hercegovina još ima šansu da se priključi ovom procesu. Ali za to je potreban politički dogovor, ozbiljan pristup reformama i spremnost na promjene.
