Topli obrok i naknada za prijevoz spadaju među najčešća pitanja radnika u Federaciji BiH kada je riječ o pravima iz radnog odnosa. Zakon o radu FBiH u više članova jasno propisuje obaveze poslodavaca po ovom pitanju, iako se praksa često razlikuje od zakonskih odredbi.
Prema članu 81. Zakona o radu FBiH, radnik ima pravo na naknadu troškova ishrane tokom rada, popularno poznatu kao „topli obrok“, i troškova prevoza na posao i s posla. Ove naknade se uređuju kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu i predstavljaju pravo radnika, a ne beneficiju poslodavca.
U praksi to znači da svaki poslodavac mora osigurati naknadu za ishranu tokom radnog dana. Najčešće se isplaćuje u novcu, ali zakon dozvoljava i organizovanu ishranu na radnom mjestu. Iznosi se razlikuju zavisno od kolektivnog ugovora ili internih akata poslodavca, ali princip je isti – radnik ne može biti uskraćen za ovo pravo.
Kada je riječ o prevozu, poslodavac je obavezan nadoknaditi troškove puta do posla i nazad. Ako poslodavac organizuje prevoz službenim vozilima ili kombijem, novčana naknada nije potrebna. Međutim, ukoliko radnik sam putuje do posla, troškovi mu se moraju refundirati.
Ove naknade nisu formalnost, već služe zaštiti standarda zaposlenih, jer predstavljaju stvarne troškove nastale zbog obavljanja posla. Topli obrok i prijevoz ne smiju se tretirati kao nagrada ili privilegija, već kao zakonsko pravo radnika.
Sindikalne organizacije u FBiH godinama upozoravaju da se zakonske odredbe često zaobilaze. U nekim privatnim firmama radnici prijavljuju da naknada za topli obrok ne postoji ili je minimalna, dok se putni troškovi umanjuju ili uopšte ne obračunavaju.
Zakon jasno propisuje da uskraćivanje ovih naknada predstavlja kršenje prava radnika i osnov je za postupanje inspekcije rada. Inspektori redovno kontrolišu ovaj segment obračuna plata, a radnici imaju pravo podnijeti prijavu nadležnim organima u slučaju uskraćivanja.
Topli obrok i naknada za prijevoz tako ostaju jedno od ključnih pitanja radničkih prava u FBiH, a njihova stvarna zaštita zavisi od dosljedne kontrole poslodavaca i aktivne uloge inspekcije rada.